FANDOM


Istorija upotrebe konoplje na Balkanu u pisanom obliku traje 2500 godina, dok neki istraživači pretpostavljaju da ona seže i do 6000 godina u balkansku prošlost. Svi narodi Balkana su je koristili, pa iako se upotreba konoplje tokom vremena menjala (nekad medicinska, nekad industrijska, nekad uživalačka), ona se u kontinuitetu koristi do dan danas.

Vinča Уреди

Lula vinca.jpg

Keramičke lule pronađene na naseljima neolitske vinčanske kulture(5.500 - 4.200 godina p.n.e.)

Na nekoliko neolitskih staništa u Srbiji, arheolozi su u naseljima vinčanske kulture pronašli male zemljane lulice, stare oko 7.000 godina. Obzirom da je duvan stigao u Evropu tek u 15. veku sa Kolumbom, naučnici mogu samo pretpostavljati koje su trave drevni Vinčanci, u časovima dokolice i opuštanja, pušili.

Skiti Уреди

Lupa.png Za još podataka vidi Skiti i konoplja.
Skiti.jpg

Skitski šator u kome su udisali dim konoplje.

Zanimljivo je da prvo pisano svedočanstvo o upotrebi konoplje na Balkanu, koje je ostavio Herodot, govori baš o njenoj uživalačkoj upotrebi, među tadašnjim stanovnicima, Skitima i Tračanima.

Herodot svedoči da su Skiti imali jednu strast: da zagrevaju konopljano cveće dotle, dok ovo ne počne da se dimi, što je izazivalo kod njih fizičku opijenost. U klasičnoj grčkoj književnosti se reč "kanabis" tada javlja po prvi put. Pretpostavlja se da je konoplja migracijama Skita pristigla u južnu i istočnu Evropu.

Tračani Уреди

O konoplji kod Tračana piše Herodot, spominjući je kao Κανναβις (kanabis). Herodot u knj. IV., gl. 74. piše: "U njihovoj zemlji rastu konoplje, najsličnije lanu, osim debljine i visine. Konoplje rastu kao divlje i kao pitome. Od njih Tračani prave odela najsličnija lanenim." Herodot kaže da su ta odela Tračana od konopalja takva da njihovu tkaninu može da razlikuje od lanene samo dobar poznavalac..." Znači, Skiti i Tračani, ne samo da su gajili konoplje, već su znali i da ih veoma dobro prerađuju, što služi kao svedočanstvo o davnini gajenja te biljke.

Na istoku Balkana i obalama Crnog Mora, Pomponije Mel pominje narod Tračana kao one koji hodaju po oblacima. Prema Melu, njihovi čarobnjaci su spaljivali ženske cvetove konoplje, kao i tamjan, kako bi u "magičnoj vrelini" pali u trans i igru u dimu. Oni su verovali da se biljka rastače u plamenu a onda opet sastavlja unutar osobe koja udiše isparenja.

Proroštvo u Trakiji je bilo povezano sa kultom Dionisa i nalazilo se visoko u planinama, a proročica je predviđala budućnost u ekstazi, poput Pitije u Delfima. Neki od poznatih Tračana su bili i Orfej i Dionis. Od Tračana su potekle i čuvene Eleusinske misterije.

Vlasi Уреди

Pre nego što su Rimljani počeli da osvajaju Balkan, (II vek pre nove ere), na današnjim teritorijama istočne Srbije i Bugarske se Trakija, a severno, odvojena Dunavom, prostirala se Dakija. Mnogi smatraju da su Vlasi naslednici tih starosedelaca Balkana. Gotovo da nema etnološkog teksta posvećenog Vlasima a da se na ovaj ili onaj način ne ističe kako je kod njih posebno razvijen religijsko-magijski kompleks kulture. Među Vlasima još uvek postoje narodni običaji vezani za konoplju, kao što je priveg, koji se pravi "da rasti konoplja".

Sloveni Уреди

Lupa.png Za još podataka vidi Sloveni i konoplja.

Словени још од давнина користе конопљу. Њено присуство се константно запажа у фолклору разних словенских племена: Пољака, Чеха, Руса, Срба, итд. Речи разних словенских народа за конопљу (старословенско коноплиа, руско конопля, чешко конопи, пољско конопие) су толико сличне, да она засигурно вуче порекло из заједничке словенске прапостојбине. Вероватно је да су Словени у прапостојбини, када су живели близу номадских степских племена били упознати са гајењем и коришћењем конопље.

Turci Уреди

Tokom otomanskog perioda se ponovo vraća uživalačka upotreba konoplje. Novi verski redovi, poput derviša (na zapadu poznatih kao sufiji) donose običaj duhovne upotrebe hašiša na ove prostore. Turci su takođe koristili derivat konoplje. Ivo Andrić nam prenosi: “Есзар је врста опојне дроге, наркотика који се прави на бази индијске конопље који су Турци употребљавали много.”

Srbi Уреди

Lupa.png Za još podataka vidi Srbi i konoplja.

До краја 19. вијека народна ношња сеоског становништва била је највећим дијелом домаће производње. Материјали за ношњу израђивани су од вуне, лана, конопље и коже. У Србији су се градоносни облаци растјеривали пјесмама, које говоре о мукама и патњама пшенице или конопље[1]. Vuk Karadžić je u svom rečniku, među Srbima u 19. veku čak zabeležio i žensko ime Konoplja.

По Тројановићевим речима (1896: 50), у пиротском округу због кашља и кијавице паре болесника тако што се нагне над конопљено семе, које је по жару посуто, те се ваљано накади... Најчешће је коришћена обична конопља (Cannabis sativa), која се пуши и користи као седатив, наркотик и хипнотик, али и против разних болести: астме, стомачних и цревних обољења, тетануса, грчева, хистерије, великог кашља, реуме, гихта, мигрене, неуларгије (Туцаков 1948: 805).

Prema neproverenim tvrdnjama, između dva svetska rata je kod kafane Znak pitanja u Beogradu postojala pušionica hašiša gde su se okupljali viđeniji umetnici i intelektualci onoga vremena, uključujući i Đuru Jakšića.

Balkan danas Уреди

Industrijsku upotrebu konoplje je vremenom potisla sintetika i loše zakonodavstvo, a biljka se danas na Balkanu ponajviše koristi u uživalačke svrhe. Konoplja se uglavnom puši, a prave se i čaj i hrana od konoplje. Konoplja je među balkanskim Slovenima društvena biljka, jer ih nagoni da se okupljaju u krugove, da se smeju i da se druže. Puštenje trave je narodni običaj, koji je veoma prisutan u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i drugde na Balkanu. Iako je zakonima to zabranjeno, običajno je prihvaćeno, naročito u većim gradovima i varošima. Trava se puši u krugu, a džoint ide od jednog do drugog, bez preskakanja. Žene ovim običajem stiču ravnopravnost samim ulaskom u krug. Džoint kruži sam i niko kome dođe ga ne odbija već ga šalje dalje. Tako svako postaje saučesnik i svako pada pod udar zakona. Onda zakon postaje pretežak i tako nastaje osnov nove društvene promene.

U Srba je prisutan i običaj prepušavanja, kada se više ljudi okupi i prepušava se trave do iznemoglosti. Iako posle određene granice, takvo prepuštavanje više nema nikakvog efekta, oni koji ga upražnjavaju ipak očekuju da im se stanje opijenosti poveća, što umnogome podseća na običaje prepijanja i prežderavanja po svadbama i slavama.

Zanimljivo je da se u Sloveniji džoint ne dodaje direktno, već se ostavlja na zemlju sledećem pušaču sam da uzme. Taj običaj je nastao zbog slovenačkog zakona koji toleriše lično uživanje konoplje, ali ne i omogućavanje uživanja drugome.

Postoje i mnoge narodne izreke o pušenju trave. Jedna, zabeležena u Zemunu glasi: "Ko podlogu drži, drugi buksnu prži." Takođe je poznata i polušaljiva izreka: "Blago vetru on stalno duva".

Napomene Уреди

  1. Taња Павловић, "Жив" са значењем "сиров" у руском и српском језику

"ko vipra taj lipa"

Linkovi Уреди

Konoplja
Osnovno: Istorija | Етимологија | Verovanja | Uzgajanje | Prerada | Djelovanje | Zakon
Upotreba: Uživalačka | Industrijska | Medicinska | Duhovna | Religijska
Proizvodi: Kudelja | Hartija | Tkanina | Gorivo | Konopljino ulje | Skunk | Hašiš
Pušenje: Džoint | Blant | Bong | Pajp | Lula | Nargila | Čilum | Šatovi | Rizle
Hrana: Puter od konoplje | Čokolada | Kolačići | Pita zeljanica | Hlepčić | Lirijev biskvit | Zeleni zmaj (piće) | Čaj od konoplje
Dešavanja: Kanabis Kup | Marijuana Music Awards | Smoke-in | Svetski marš konoplje

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.