FANDOM


Marijuana girl

Propagandni roman protiv marihuane, iz 1930-ih.

Američki utjecaj je imao odlučujuću ulogu u oblikovanju međunarodne politike prema konoplji - kako na planu formiranja odgovarajućih tijela u međunarodnim institucijama (Ligi naroda i kasnije Ujedinjenim narodima), tako i u međunarodnim dokumenatima.

Izdvajaju se tri grupe uzroka prohibicije konoplje u SAD:

  • Ekonomski interes
  • Rasne, verske i etničke predrasude
  • Nastavak prohibicionističke politike

Sve ovo zajedno je rezultiralo ozloglašenim Marihuana Tax Act-om 1937. godine.

Ekonomski interes Уреди

Kao glavni akteri i promotori kampanje za prohibiciju konoplje navedeni su Dupont Chemical Company koja je kontrolirala tek licencirane patente za proizvodnju sintetičkih vlakana, novinski nakladnik The Hearst, najveća kompanija u industriji papira koja je bila u snažnom zamahu kupnje tisuća hektara šuma, te napokon Andrew Mellon - jedan od vodećih bankara u SAD tridesetih godina, preko kojeg je Dupont poslovao i koji je istodobno bio glavni tajnik američkog Ministarstva financija (u sklopu kojeg je o oformljen Federalni ured za narkotike). Podršku kampanji pružili su i naftni magnati - Rockfeller i Rotschild, kojima nije odgovarao prelazak na alternativna goriva od konoplje, što je zastupao Henry Ford.

Rasne, verske i etničke predrasude Уреди

Postojale su velike predrasude prema uživaocima konoplje u američkom društvu 1930-ih, koje su se delom poklapale i sa rasnim, verskim i etničkim predrasudama. U javnoj retorici je bilo prisutno konstantno ocrnjivanja nerada i drugih pripisanih „poroka“ uživalaca konoplje, kao i latentna ksenofobija koja je bila vidljiva kod pobornika prohibicije. Pri tome je skepsa prema različitim drogama predstavljala ishod predodžbe o „lošim navikama“ inherentnim manjinama poput Kineza (konzumiranje opijuma), Meksikanaca i Crnaca (upotreba marihuane) - nekoj vrsti prepreke fokusiranju na rad i stjecanje obilja. Predrasude prema uživaocima konoplje se najbolje vide u propagandnom filmu "Reefer Madness" (Ludilo trave) koji je 1936. snimila američka vlada, u kome se propagira kako upotreba marihuane vodi u ludilo, nasilje, silovanje, ubistvo, samoubistvo.

Nastavak prohibicionističke politike Уреди

Nije zanemarljiva ni unutarnja zakonitost u djelovanju institucija zaduženih za zabranu tada ilegalne droge alkohola - birokratskih organizacija koje su početkom tridesetih bile suočene s ukidanjem prohibicije kao vlastitim neuspjehom i s nužnošću „osmišljavanja“ posla kojim bi opravdale svoje postojanje tj. i osigurale dalji priliv državnih financijskih sredstava. Tako je većina zaposlenih državnih službenika, nakon prestanka prohibicije jedne droge (alkohola) 1933. godine, jednostavno nastavila da radi na prohibiciji druge droge (marihuane) posle 1937. godine.

Posledice prohibicije Уреди

Upotreba svih zabranjenih supstanci je porasla nakon uvođenja prohibicije. Od 1937, upotreba marihuane je višestruko porasla. Od uživanja relativno ograničenih skupina meksičkih emigranata i džez muzičara, postala je široko upotrebljavana od strane 20-37% američke populacije.

Među ostalim posledicama prohibicije su:

  • Ogromni budžetski izdaci na "rat protiv droga", a samim tim i povećanje poreza stanovništvu, koje to mora da plati.
  • Povećanje stope kriminala, jer su kriminalizovane mnoge radnje koje su do tada bile legalne, a prodaja i proizvodnja se sele na crno tržište, među narko kartele.
  • Povećanje represije i hapšenja, jer 20-37% procenata stanovništva SAD zakon smatra kriminalcima.


--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


KONOPLJA DOBIJA NEPRIJATELJE

Wilijam Randolph Hearst, poznat iz filma kao Građanin Kejn, i njegov "Hearst Paper Manufacturing Division" , posedovao je brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina. Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnog biznisa, u kome je još njegov otac počeo da zarađuje stotine miliona dolara, ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira našla isplativija i manje štetna konoplja.

I njegov poslovni partner i prijatelj Lamont Dipon (Du Pont) imao je sličan problem pošto je već ušao u ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte.

Korporacija Diponovih je 1937. patentirala proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja. Tu su bili plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon... Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz drveta. Dipon je podsticao svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala. Ukoliko bi vlada SAD prihvatila prevashodno konoplju u industrijskom korišćenju (pošto je bila prirodna i nije uopšte zagađivala sredinu za razliku od petrohemijske industrije) obe porodice bi izgubile milijardu dolara od investicija plus unosan biznis.

Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu.

Kada je glavni Diponov investitor u petrohemiju Endriju Melon postao Huverov sekretar državne blagajne, imenovao je svog budućeg zeta, Harry J. Anslingera da rukovodi Federalnim biroom za narkotike i opasne droge.

Ovi poslovni i politički saveznici održavali su često tajne sastanke na kojima su razmatrali aktuelnu državnu politiku. Tako su zaključili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiju.

Skovan je pakleni plan: konoplja se mora zaustaviti!

MEDIJSKE I "NAUČNE" LAŽI - NAJVEĆE ORUŽIJE KORPORATIVNOG BIZNISA

Harry Anslinger je bio glavna zvijezda toga vremena. Njegove izjave poput: „Popušite cigaretu Marijuane i sigurno je da ćete ubiti rođenog brata.“ bile su toliko uobičajene da je javnost počela histerično i slijepo verovati u njih. 1938. godine Reader´s Digest objavljuje njegov horor članak pod naslovom „Marijuana, ubica omladine“. U njemu opisuje osobe koje su pobile svoje majke i očeve pod delovanjem Marijuane i između ostalog navodi jednu od posledica uživanja Marijuane: „ljudi gamižu po podu, laju kao psi.“

Tako je Herst tokom 1934. do 1937. naručio od svojih urednika više prikladnih tekstova o opasnoj biljci - Marijuani. Reč "Marijuana" uzeli su iz meksičkog slenga sa namerom da sa njom upoznaju širu javnost. Morali su da izmisle neko ime, jer sve ono loše i zastrašujuće što su planirali da dovedu u vezu sa ovom biljkom, nikako se ne bi moglo povezati sa konopljom u to vreme. Kao kada bi ste danas za kamilicu ili lipu tvrdili da su teške halucinantne droge.


„Marijuana je kriva za ubistva, razbojništva, silovanja, krađu, moralnu degradaciju, impotenciju, delirijum, ludilo, bigamiju, razvrat i za sve ostale strahote i sramote“


Izmišljeni novinski članci tako su teško klevetali Meksikance, Afroamerikance, džez muzičare i sve druge koji su navodno koristili opojnu travu - Marijuanu. Posebno je na meti bio Nju Orleans, gde se pušenje Marijuane navodno obilato upražnjavalo među crnačkim većinskim stanovništvom. Čitaoci su zatim upoznavani sa pogubnim uticajem Marijuane na ljudsku psihu. Ona je bila uzrok mnogih nerazjašnjenih saobraćajnih nesreća, ubistava i samoubistava, i uzrok nemorala mnogih mladih žena. Pretnja Marijuanom punila je naslovne strane, a takozvana "cigara ludosti" bila je prikazana kao snažan narkotik koji je izazivao "neizlečivo ludilo", dovodio do duševnog rastrojstva i bio "opasniji od kokaina i heroina". Marijuana je nazivana travom koja je došla iz pakla. (Pitam se kako li bi televizija B92, da je postojala u ono vreme, to žestoko prikazivala? Možda bi odmah krenuli u gradnju "Sigurne kuće" za žrtve Marijuane? Svejedno, indukcija straha i nasilja danas je njihova uređivačka politika.)


Ova medijska kampanja trajala je tri godine.Snimljeni su u tom periodu i filmovi kao "Marijuana - tajni ubica mladih", (1935) "Cigara ludila" (1936) "Marijuana: Đavolje seme" (1936).

Na kraju filma " "Cigara ludila" ispisana je poruka: PRENESITE SVOJOJ DECI. Svi filmovi su bili puka propaganda oblikovana da građane zastraše. Cilj je bio da kroz Kongres prođe zakon kojim bi se uzgajanje Marijuane teško oporezovalo i da se ljudi od toga maksimalno odvrate. Da je Marijuana u stvari konoplja to još niko nije povezivao. Ali strah od onog što se zove Marijuana je već bio prisutan.

Kako primećuje Dag Jurči tih godina ljudi su bili prilično naivni i sa daleko manje znanja. "Mase su bile kao ovce koje su čekale da ih neko moćan povede. Nisu uopšte postojale sumnje u vlast. Sve što bi objavile novine ili emitovao radio smatrano je istinom.

Tako je poruka o opasnosti od Marijuane preneta deci koja su ubrzo i sama postali roditelji baby-boom generacije iz 1957."

Danas svi znamo da je Marijuana isto što i "indijska konoplja" i da je to opasna droga. To je najčešće i sve što znamo o konoplji, mi iz baby-boom generacije. Protektivni zakon o oporezivanju uzgajivača Marijuane, odnosno Cannabis sative donet je 14. aprila 1937.

Sve je sprovedeno preko proverenih Diponovih političara i to tako što je Odluka o zabrani prvo doneta u Budžetskom odboru u Predstavničkom domu, a taj obor ima specifičnu moć da ono što predloži ne mora da bude raspravljano u drugim odborima

Predsednik Budžetskog odbora je tada bio Robert Dagton iz Demokratske stranke koji je bio zadužen (da li i plaćen?) od porodice Dipon da kroz Kongres provuče zakon podsećajući kongresmene kako je Marijuana opasna za američku mladež. Da se radi o opasnoj opojnoj drogi potvrdio je i Anslinger iz Federalnog biroa za narkotike i opojne droge. On je tvrdio da Marijuana izaziva agresivnost kod onih koji je puše kao cigaru i da je uzrok nasilničkog ponašanja. (Videćete da je samo nakon pet godina rekao nešto sasvim drugo). I zakon o oporezivanju uzgajivača Cannabis sative je prošao. Predsednik Franklin Ruzvelt je 2. avgusta 1937. potpisao ovaj zakon. Septembra 1937 najkorisniji poznat usev na svetu postao je opasna opojna droga – Marijuana Bio je to veliki dobitak za privatni korporativni biznis i ogroman gubitak za američki narod i državu. Kada je Američko Lekarsko Udruženje shvatilo da je Marijuana u stvari pasivna konoplja koju su koristili kao lek preko stotinu godina (i zbog njene psihoaktivne komponente Delta-9-tetrahydrocannabinol bilo je previše kasno. Dr Džejms Vudvord, lekar i advokat, izjavio tek kasnije pred Kongresom (kada je traženo da se zakon ukine) da je samo to bio razlog što se Asocijacija nije založila protiv donošenje tog zakona. Zapravo samo nekoliko ljudi u SAD, u to vreme, shvatilo je prevaru. Toliki je bio strah od Marijuane koji su Herstovi mediji posejali. Zakon je oporezivao stotinu dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju, što je konoplju brzo učinilo nekompetitivnom na tržištu. Sva konoplja koja je bila u Americi neophodna, morala se uvoziti. Otprilike u to vreme, postepeno i europske zemlje, po uzoru na „veliku Ameriku“, uključujući i Jugoslaviju, izbacuju Cannabis kao lek iz svojih farmakopeja.

PARLAMENT ODLUČUJE PO POTREBI KORPORATIVNOG BIZNISA

Kada je uvoz 1942. zbog Drugog svetskog rata potpuno stao, američka vlada je tražila ukidanje zakona. I ne samo to. Krenula je žestoka kampanja ministarstva za poljoprivredu koje je tražilo od američkih farmera da što više seju konoplju.

Tada je skovana parola : "Konoplja za pobedu!" 

Ista vlada koja je pre samo pet godina oporezovala konoplju kao opasnu drogu, sada je pozivala farmere da posade 350 000 jutara sa konopljom. Izgrađena je i 71 farma za njenu obradu. Čim je rat završen, pozicija konoplje je igrama u Parlamentu, preko korumpiranih političara u "nademokratskijoj državi na svetu" , ponovo vraćena tamo gde je odgovaralo moćnoj naftnoj oligarhiji, koja je iz rata izašla još bogatija. Konoplja je ponovo postala Marijuana - demonsko seme i ponovo je tražen zakon o njenom oporezivanju.

Isti čovek iz Federalnog biroa za narkotike, Anslinger, opet je pred Kongresom svedočio o opasnoj Marijuani. Ovog puta je, međutim, rekao sve suprtotno od ranije tvrdnje: tih godina u vreme makartizma , kada se SAD spremala na krstaški rat u Koreji i kasnije u Vijetnamu (koji je rimokatolički klan iz Pentagona vodio protiv budističke jeresi i ruskog razmeštanja nuklernog oružija) Marijuana je , po njegovom svedočenju, bila veoma opasna jer je "mogla toliko da umrtvi vojnike da izgube svaku volju za borbom". Već 2. novembra 1951. kroz Kongres je prošao takozvani Bogsov zakon koji je povećao kazne za sva kršenja zakona u ograničenju uzgajanju konoplje. Zatvori su počeli da se pune prekršiocima, posebno su hapšeni mladi koji su pušili konoplju. Propaganda je nastavila da radi svoj posao pa je pušenje konoplje i njena štetnost moralo biti što više urezano u svet mladima. Kao podloga idealan je bio rock and roll, pa su i neke velike zvezde rok scene od droge morale da umru. (Ali, ovo je posebna tema). Proizvodnja konoplje opala je za 80 % i čitava planeta od tada mora da "guta" ogromne količine petrohemijskih otpadnih toksina koje ne može nikako da "svari". Pored ogromne količine plastičnog đubreta i toksičnih gasova, Zemlji se onemogućava i da diše, jer se ogromna šumska prostranstva krčme da bi se drvo prerađivalo u papir. Pri ovoj obradi drveta potrebno koristiti i jake toksične kiseline (što sa konopljom nije slučaj). A sve se može lako nadoknaditi ukoliko bi se slobodno koristila konoplja. Njena prirodna biomasa bi mogla praktično da nadoknadi sve energetske potrebe koje se danas zadovoljavaju naftom (koja izgleda i nije organskog porekla). (Ako ste se možda sad zapitali - zašto onda "majčica Rusija", toliko forsira svoje naftovode i gasovode , a ne pređe lepo na konoplju koju mogu slobodno da gaje i prerađuju (i unište Zapadne tajkune, a ruske seljake konačno obogate) razlog je prost: zato što globalna naftna oligarhija savršeno dobro drži u svojim rukama i Zapad i Istok i Sever i Jug. Dakle, oni su GLOBALNA oligarhija. Politička podela sveta kakvu mi smrtnici (i robovi) učimo u školama (i kako je uči naša pseudopolitička "elita" na raznim fakultetima političkih nauka ), predstavlja samo šarenu lažu kako bi ova pseudoelita obavljala funkciju korisnih idiota. Svet nikada nije bio podeljen na Istok i na Zapad, na države i državice, narode i nacije, na levičare i desničare, liberale, komuniste, socijaliste, anarhiste, radikale, laburiste, stare i nove konzervativce, već na interesne zone korporativnog biznisa koji globalna oligarhija hiljadama godina savršeno kontroliše preko svojih masonskih loža (ranije verskih zajednica), a one preko svojih članova koje ubacuju kao političke marionete u razne države sveta. Pravu političku podelu znaju samo oni sa vrha Piramide. Zato se i zovu Iluminati - prosvetljeni. Svi međudržavni i unutar politički sukobi među građanima samo su vešto orkestrirana pomeranja kada pojedini globalni oligarsi premeštaju svoje interesne zone. Dakle ONI će preći i na konoplju kada budu za to spremni, a ja verujem da se oni na to polako spremaju. Konoplja bi drastično oborila cene gasa i nafte, pa bi lako pukla i "majčica Rusija" - da nije njihova).

    DIPON KONTROLIŠU SEMENSKU ROBU

Porodica Dipon, pored toga što je jedan od najvećih deoničara američke centralne banke FED, drži 18% svetskog tržišta semenske robe i ima 42 % udela u severnoameričkom tržištu kukuruznog hibrida, natraženijeg useva u SAD.

Tri generacije dinastije Dipon (Du Pont). Dipon su američka porodica poreklom iz Francuske i učestvovali su u francusko-američkoj kupopropdaji države Luizijane. 

Prodica Dipon danas kontroliše najveću svetsku banku semenskih vrsta i vodeća je u upravljanju globalnim tržištem semenske robe. Jedna su od najbogatijih dinastija u svetu, blizu Rotšildima i Rokfelerima.

E.I. du Pont de Nemours je u Americi 1802. počeo da proizvodi eksploziv, stvarajući tako jednu od najstarijih korporacija na svetu. 

Za samo 100 godina postali su najveći proizvođači oružija. Čuveni upaljači Dipon su samo jedan sporedan proizvod eksplozivne mašinerije koja je pravljena u njihovim fabrikama. Kao glavi američki proizvođač oružija Dipon su razvili bliske veze sa američkom vladom i bili su jedan od glavnih izvođača u pravljenju prve atomske bombe u "Projektu Menhetn". Učestvovali su u izgradnji nuklearnih postrojenja na Savannah River-u gde su od 1952. proizvedena sva oružija punjena plutonijumom za US vojsku. Od 1910. do 1920. naučnici Dipon istraživačkih instututa izmislili su čitav niz novih proizvodnih procesa koji su bazirani na preradi nafte i svi teško zagđuju životnu okolinu. Teško da postoji i jedan hemijski toksin, a da u njegovom stvaranju glavnu ulogu ne igraju interesi ove dinastije. Njihove kompanije su vodeći proizvođači veštačkih vlakana u svetu. Vlasnici su patenata za najlon, rajon, plastiku, teflon, itd. Danas su glavni poslovi Diponove korporacije hemija, veštačka vlakna i svi polimeri. Oni su jedan od četiri najveća proizvođača agrohemije u svetu. Ako imate u vidu da konoplju osim skakvaca ne napada skoro ni jedna štetočina, vidite da bi poslovi Dipona sa pesticidima tu bili slabo isplativi. Dipon su prokrčili put sumpor dioksidu, olovnom benzinu, CFS-u. Brojni izlivi opasnih materija iz njihovih postrojenja vešto su zataškavani ili jednostavno i pored brojnih sudskih procesa koji se protiv njih vode, ni jedan sudija ih nije do sada pozvao na odgovornost i zatvorio im neku fabriku. (Logično, jer u demokratskim državama sudovi su za narod, a ne za vlastelu, zar ne?).

Dipon korporacije su i danas najveći zagađivači prirode.

Rade u 65 zemalja i polovina njihove prodaje ostvarene u 1999. godini, teške oko milijardu dolara, bila je van SAD. Diponova transglobalna moć je kao kod ostalih najmoćnijih dinastija prikrivena od naroda i u biznisu se pojavljuju pod imenima raznih kompanija. Njihovi brendovi su: Nylon, Teflon, Gore-Tex, Lycra, Silverstone, Stainmaster, Antron, Remington i benzin koji se prodaje pod imenom Jet i Seca. Jednu milijardu dolara godišnje Diponovi troše na istraživanje u oblasti poljopriverede, farmaceutike i biotehnologija. Cilj im je da u 21. veku proizvedu što više proizvoda od biljaka i mikroorganizama kroz genetski inženjering. To uključuje GM biljke koje proizvode plastiku, industrijske enzime za farmaceutiku i kozmetiku. Udeo u globalnom tržištu semenske robe biće iskorišćen za prodaju ovih biotehničkih proizvoda direktno do seljaka. Diponovi sve ovo cinično predstavljaju kao "zelenu tehnologiju", a zapravo im je cilj što veći profit spuštanjem proizvodnih cena. Tu spada i biznis sa biodizel gorivom (prave i biobutan), koji je marionetska srpska vlada prikazala narodu kao "ekološko gorivo budućnosti". Otrovne kiseline koje se u procesu pravljenja biodizela moraju koristiti nisu predstavljene javnosti. Posebno nije otkriveno gde će se one iz fabrike biodizela odvoditi. Svi sastojci koji se u proizvodnji biodizela koriste proizvode Dipon kompanije. Sve skuplja ekspolatacija nafte (ali i tendencija koncentracije moći naftnog biznisa u Rusiji) vodi ove jurišnike za profitom u traženje novih jeftinih tehnologija koje mogu skupo prodati. Dipon su bili jedna od porodica koje su formirala Komitet za intelekualno vlasništvo i pritiskali su američku vladu da donse zakonsku regulativu u STO kako bi naterali brojne zemlje da donesu zakonska rešenja na patente o biljnim varijetetima u industrijskim procesima. Ovi zakoni će omogućiti Diponima da se šire na profitabilna nova tržišta. Posebno su zainteresovani za poljoprivredu i farmaceutsko tržište u Brazilu, Indiji i čitavoj Aziji i bivšem sovjetskom bloku, kao i na Balkanu.

FLUOR ZA ZDRAVE ZUBE - NAJVEĆA PREVARA DIPONA

Pravljenje atomske bombe punjene plutonijumom tražilo je i velike količine fluorida. Kako je za vreme hladnog rata veliki broj ovakvih bombi proizveden u SAD, korišćeni su čak milioni tona fluorida. On je curio iz Diponovih postrojenja i naneo ogromnu štetu žitaricama u okonim njivama. Zato su američki farmeri pokrenuli sudski spor protiv njihove kompanije.

Moćna porodica koja je iznad zakona, ne samo da je uspela da izbegne sud i zatvaranje postrojenja, već je smislila još jednu prevaru: predstavili su javnosti "naučnu studiju" (kupiti naučnike je izgleda najlakša stvar na svetu) koja je "pokazuje" da je fluorid izuzetno koristan za zdrave zube. I danas se on stavlja u paste za zube kao i pijaću vodu u mnogim gradskim vodovodima. Planira se i u Beogradu.

Tek nedavno je skinuta tajna sa dokumenta koji je prosleđen odavno američkom Kongresu (i čuvan kao državna tajna decenijama) gde se pokazuje da je fluorid izuzetno otrovan i dovodi to teških oštećenja mozga. Tako je počeo jedan od najvećih in vivo eksperimenata. Fluorizacija vode je zapravo zgodan način odlaganja otrovnog otpada nuklearne i hemiske industrije. 1920. Diponove kompanija je proizvela olovni aditiv za benzin tetrahil. U to vreme porodica je bila vlasnik General Motorsa (kasnije su ga prodali) i formirali su 50:50 zajedničko ulaganje sa Standard Oil -om (danas Exxon) u vlasništvu porodice Rokfeler kako bi prodavali ove hemikalije. Ali 1924. obelodanjeno je da je 80 % radnika, koji su proizvodili ovu hemikaliju, umrlo ili doživelo teško trovanje. Mnogi su pogođeni teškim nervnim oštećenjima koja su se manifestovala i halucinacijama pa je jedna Diponova fabrika za proizvodnju tetrahil olova nazvana " Kuća leptirova". Ipak zahvaljujući uticaju familije u političkim krugovima i reklamnim kampanjama izbegli su uvođenje restrikcija na ethyl koji se i danas proizvodi, a olovne čestice lako se vetrom raznose po gradskoj atmosferi teško je zagađujući. O tome ko je i zašto izmislio priču o tome da dugo izlaganje Suncu izaziva rak kože, neću vam pisati. Razmislite sami.

Text © A Sad Adio… Laboratories® 30.Jun 2009 Rolling Since 1992 Growing Since 1994



Vidi još Уреди

Konoplja
Osnovno: Istorija | Етимологија | Verovanja | Uzgajanje | Prerada | Djelovanje | Zakon
Upotreba: Uživalačka | Industrijska | Medicinska | Duhovna | Religijska
Proizvodi: Kudelja | Hartija | Tkanina | Gorivo | Konopljino ulje | Skunk | Hašiš
Pušenje: Džoint | Blant | Bong | Pajp | Lula | Nargila | Čilum | Šatovi | Rizle
Hrana: Puter od konoplje | Čokolada | Kolačići | Pita zeljanica | Hlepčić | Lirijev biskvit | Zeleni zmaj (piće) | Čaj od konoplje
Dešavanja: Kanabis Kup | Marijuana Music Awards | Smoke-in | Svetski marš konoplje

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.