FANDOM


U raznim vremenima i različitim kulturama, razne biljke moći su se upotebljavale radi doživljaja svetog. Konoplja je jedna od svetih biljaka, koja je bila prisutna u mnogim religijama tokom istorije čovečanstva.

Paganizam Уреди

U drevnoj germanskoj kulturi, konoplja je bila povezana sa germanskom boginjom ljubavi Frejom. Žetva konoplje je bila povezana sa erotskim svetkovinam. Verovalo se da Freja, sila plodnosti, živi u ženskim cvetovima konoplje. Unošenjem u sebe, čovek bi postajao obuzet njenom božanskom silom (Rätsch 2003).

Zoroastrizam Уреди

Zaratustra (Zoroaster) je ime starog perzijskog filozofa i proroka. Zaratustrini sveštenici su koristili „bhang“ (napitak od konoplje), kao i praiskonski enteogeni napitak zvan „haoma“ ili “soma“, koji se povezuje s gljivom muharom (Amanita muscaria). Zoroastrianci su imali veliki utjecaj na jevrejsku kulturu za vreme persijske vladavine.

Hinduizam Уреди

Šiva je jedno od najstarijih božanstava poznatih čovečanstvu. Posvećenici Šivi često meditiraju ispijajući sveto piće bhang koje se sastoji od mešavine mleka i konoplje, koju pripremaju sveštenici. Veruje se da je konoplja korišćena u Indiji još pre 1000. godine p.n.e. Čaras se takođe puši među nekim Šivinim posvećenicima i smatra se darom Šivi i pomoći u dostizanju sadhane (neke vrste prosvetljenja, blaženstva). Mnogi lutajući sveti ljudi (sadhus) u Indiji i dan danas puše čaras na čilumu. Tokom hindu festivala Holi, ispija se sveto piće bhang koje sadrži cvetove konoplje[1].

Judaizam Уреди

Lupa.png Za još podataka vidi Mojsije i konoplja.
The burning bush.jpg

Mojsijev prvi susret sa gorućim žbunom.

Mnogi opisi iz Starog zaveta, posebno iz Knjige Izlaska, upućuju na to da se u šatoru, prilikom sastanaka jevrejskih poglavica, sagorevala mirisna smola, koja je sadržala sastojak kaneh-bosm (kanabis) i koja je blisko povezana sa doživljajem Božjeg prisutva. Ovde primećujemo gotovo istovetnost sa Skitskim običajima paljenja konoplje, koje je opisao Herodot. Ova sličnost običaja, daleko od toga da je slučajna, jer su Skiti i Hebreji imali neposredne društvene i trgovačke kontakte, a u hebrejskim izvorima su nazivani Aškenazi.

Nedavno je arheološkim istraživanjima potvrđena upotreba konoplje među Jevrejima davno pre hrišćanske ere. Na iskopinama u Bet Shemeshu blizu Jerusalima su u grobu jedne žene, pronađeni i ostaci konoplje. Sahrana se datira u 1.500 godinu p.n.e, a istraživači pretpostavljaju da je žena umrla na porođaju i da joj je konoplja davana kako bi olakšala porođajne muke. Istraživanja su potvrdila da je konoplja korišćena u tom području sve do 4. veka. Da slika bude još potpunija, na skitskim iskopinama na Altajskim planinama je 1929. iskopana mumija i bronzana posuda puna semenki konoplje, stara 2000 godina. Prilikom podvodnih arheoloških iskopavanja u Sredozemnom moru, pronađena je bala hašiša, a sam brodolom se datira negde oko 0. godine. Da li je ovo istorijsko svedočanstvo o organizovanoj trgovini konopljom? Nije neverovatno da su Skiti bili glavni dobavljači konoplje ostatku Evrope. Savremenim istraživanjima naučnici su došli do zaključka da je hašiš bio glavni sastojak smole koja je gorela u hramovima tokom verskih ceremonija antike, i takođe je rutinski korišćen u hebrejskim obredima sve do vladavine Kralja Jošuaha 621. godine. Immanuel Low je istraživao tehnike spravljenja smeše za Pashu i zaključuje da je imala konoplju kao glavni sastojak.

Hrišćanstvo Уреди

Lupa.png Za još podataka vidi Isus i konoplja.

Reč hrišćanin (u prevodu pomazanik) je nastala od reči hrizma (χρισμα – mast, ulje, mazanje). Stari Zavet nam prenosi da je sveto ulje pomazanja imalo sledeće sastojke: 500 sikli (oko 6 kg) mira, upola manje (oko 3 kg) mirisavog cimeta, 250 sikli (oko 3 kg) vrhova konoplje (hebrejski: kaneh-bosm[2]), 500 sikli (oko 6 kg) kasije i jedan in (oko 4 litre) maslinovog ulja[3]. John Allegro zaključuje: „Pod izvesnim uslovima ova smeša utrljana na kožu mogla bi proizvesti u opijenom stanju vrstu verovanja u samo-sveznanje opisano u Novom zavetu“.

Pomazanje se smatra tajnom dobijanja darova Svetog Duha, putem premazivanja svetim uljem. Poreklo pomazanja se vezuje za Isusovo krštenje na reci Jordan, kada je on pomazan i Sveti Duh mu se javio. Najdetaljniji prikaz hrišćanskog pomazanja nam daje Kiril Jerusalimski koji objašnjava da se ulje „simbolički nanosi na čelo, i druge organe oseta“ i da „uši, nozdrve i grudi posebno treba namazati.“ Kiril je smatrao da je biti „pomazan Božjim uljem“ znak hrišćana i fizička predstava posedovanja dara Svetog Duha. On smatra da tek postavši pomazani (hristos), verni zaista postaju hrišćani.

Islam Уреди

„Za sledbenike Islama, sveti duh u bhangu je duh velikog proroka Khizra“[4], što u prevodu znači zelenog proroka.

Derviši (sufiji) su konoplju smatrali sredstvom za, drugim putem nedohvatljivo, samopromatranje – uključujući dublje razumijevanje, sagledavanje različitih značenja, produbljivanje estetskih doživljaja i smanjivanje osjećaja tjeskobe.

Prema staroj arapskoj legendi, Hajdar, osnivač verskog reda sufija, naišao je na polje konoplje dok je lutao persijskim planinama. Obično povučen i tih čovek, kada se vratio u njegov manastir posle jedenja konoplje, njegovi učenici su bili zapanjeni koliko je govorljiv i nadahut bio. Nakon što su izmolili Hajdara da im kaže šta je radio kada izgleda toliko radostan, njegovi učenici su izašli u planine i sami probali konoplju. I tako su, prema predanju, sufiji otkrili čari hašiša.

Slično je o hašišu pisao srednjovjekovni Sufi pesnik Fuzuli, u priči o Basri, sledbeniku čiji je šeik osetio da je on putem uživanja hašiša, dostigao konačni stupanj savršenstva, i da više nema potrebe da ga neko vodi. Fuzuli zaključuje: „hašiš je savršeno biće... za osobu željnu mističnih iskustava.“

Valja primetiti da, za razliku od alkohola, prorok Muhamed nije branio konoplju.

Rastafarijanstvo Уреди

Raste se smatraju direktnim naslednicima stare hebrejske religije i jednim od izgubljenih plemena Izrailja, potomcima ljudi koje je Mojsije izveo iz Egipta. Oni su običaje, prenošene s kolena na koleno, očuvali preko 2000 godina, a njihova istorija i predanja ukazuje na hebrejsku istoriju i predanje. Ime kojim nazivaju boga, Jah (Dža), potiče od hebrejskog יָהּ = Yah, koje je često korišćeno kao skraćeni oblik od Jehova ili Jahve. Tako su i običaj obrednog i meditativnog pušenja konoplje, potekao iz njihove prapostojbine, sačuvali do dan danas.

Rasta man.jpg

Rastaman puši ganju.

Rastafarijanci imaju obrede zajedničkog pušenja konoplje (poznate kao gandža, biljka, kali ili hleb jagnjeta[5]), tokom kojih razgovaraju o istini i životu. Prema rasta filozofiji, konoplja je ključ za razumevanje sebe, kosmosa i Boga. Oni u njoj vide silu koja omogućava ljudima da spoznaju istinu mnogo jasnije, kao kada drvo biva izvađeno iz oka. Rastama je pušenje konoplje duhovni čin, često praćen izučavanjem Biblije; smatraju je pričešćem koje čisti telo i duh, uzdiže svest, donosi mir i približava ih prirodi i Bogu. Sagorevanje biljke je često presudno „za buđenje griže savesti u srcima onih koji podstiču i čine zlo i nepravde.“ Ona sagoreva iskvarenost ljudskog srca. Rasta propovednik, Bob Marli je, između mnogih drugih, rekao: „Biljka gandže je lek za narod.“ Oni se ne čude što je zabranjena, jer je vide kao moćnu supstancu koja otvara umove ljudi za istinu – što vavilonski sistem očigledno ne želi.

Raste sledećim navodima iz Biblije opravdavaju upotrebu konoplje:

  • Postanje 1:29 „I Bog reče: Evo, dajem vam svaku biljku što nosi seme, na površini lica zemlje, i sve drveće rodno, koje daje plod, u kome je seme njegovo. To da vam je za hranu vašu“.
  • Postanje 3:18 „... Ti ćeš jesti biljku s polja."
  • Poslovice 15:17 „Bolje u ljubavi biljka za hranu, nego vo ugojen u mržnji." Psalmi 104:14 „Ti daješ da raste trava stoci i biljka čoveku.“

Rastafarijanci vide konoplju i kao Drvo Života, pomenuto u Bibliji i poštuju je kao svetu i istinski blagodarnu biljku. Takođe, prema predanju, konoplja je prva biljka iznikla na grobu Kralja Solomona.

Napomene Уреди

  1. Indian Hemp Drugs Commission Report
  2. Kaneh-bosm (množina) – mirisne konoplje. Koren reči kan znači trstika ili konoplja, a bosm znači mirisno, i označava mirisne vrhove konoplje u cvatu. Reč se pojavljuje 5 puta u Starom zavetu. Iako kaneh-bos (jednina) zvuči primetno slično grčkoj reči kanabis, pogrešno je prevođena kao kalamos (iđirot), močvarna trstika, koja nema osobine i značaj pripisan biljci kaneh-bosm. Greška je nastala u grčkom prevodu hebrejske biblije u 3. veku i ponavljala se do nedavno.
  3. Knjiga Izlaska 30:22-23
  4. Navedeno prema izveštaju Indian Hemp Drugs Commission iz 1894.
  5. Ovde nalazimo zanimljivu paralelu sa hlebom kao telom hristovim. Česta je asocijacija Hrista kao jagnje.

Spoljašnje veze Уреди

Konoplja
Osnovno: Istorija | Етимологија | Verovanja | Uzgajanje | Prerada | Djelovanje | Zakon
Upotreba: Uživalačka | Industrijska | Medicinska | Duhovna | Religijska
Proizvodi: Kudelja | Hartija | Tkanina | Gorivo | Konopljino ulje | Skunk | Hašiš
Pušenje: Džoint | Blant | Bong | Pajp | Lula | Nargila | Čilum | Šatovi | Rizle
Hrana: Puter od konoplje | Čokolada | Kolačići | Pita zeljanica | Hlepčić | Lirijev biskvit | Zeleni zmaj (piće) | Čaj od konoplje
Dešavanja: Kanabis Kup | Marijuana Music Awards | Smoke-in | Svetski marš konoplje

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.