FANDOM


Словени још од давнина користе конопљу. Запажа се константно присуство конопље у фолклору разних словенских племена - Пољака, Чеха, Руса и Срба. Речи разних словенских народа за конопљу (старословенско коноплиа, руско конопля, чешко конопи, пољско конопие) су толико сличне, да она засигурно вуче порекло из заједничке словенске прапостојбине. Вероватно је да су Словени у прапостојбини, када су живели близу номадских степских племена били упознати са гајењем и коришћењем конопље. Конопља је код Словена имала примјену у производњи различитих свакодневних потрепштина – од тетива лука и копља до тканина.

О најстаријем налазишту у области Лужичких Срба, постоји извештај (у „Verhandlung dеr Berlincr Anthropologischen Gesellschaft," од г. 1897., стр. 223.-227.) да је конопљано семе нађено у осмом и седмом слоју у Гњезну, а такође и у Опољу у Шлеској. O Словенима са севера је писао i арапски путописац Ибрахим Ибн Јакуб (936.-973.). Словенски су преци гајили две индустријске биљке, лан и конопљe, добијајући од њих влакна за тканине и конопце. Takođe, од обе биљке су извлачили и уље, из њиховог семена.

Словени су познати по добрим тканинама и добром ткању (Херодот исте особине приписује Скитима, скитницама – праве добре тканине од конопље). Многе речи и дан данас сведоче о томе. Од речи рубље је настала руска реч за новац, рубља, што значи да се рубљу приписивала вредност. Од речи платно је настала наша реч платити, која приписује платну платежну моћ. Код словена се платно веома ценило, а највише су га правили од конопље и лана. Значи, некада се плаћало конопљом, односно кудељом.

Често и лако узгајана биљка, конопља је своје место пронашла и у исхрани, те се широм Европе помињу разне каше или супе од конопље. У Пољској и Литванији конзумира се приликом Божића супа од конопље, а у Летонији и Украјини, такође ритуално, једе се каша од конопље.

У словенској паганској митологији су познате представе о «житијима» биљака. Тај фолклорни мотив заступљен је у пјесмама, обредима, играма, колима, биљинама и загонеткама. «У њима се по реду набрајају све фазе раста, сазријевања и прераде култивисаних биљака, најчешће лана и конопље...» Тим текстовима се, како пише Светлана Толстој, приписивала магијска моћ[1]. У Закарпатима је прича о обради конопље и прављењу платна од ње (а затим и кошуље) служила у сврху одбране од болести.

Napomene Уреди

  1. Славянская мифология (энциклопедическии словарь). М. 1995, стр. 183

Vidi još Уреди

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.